Hay orgullo en no leer; en no saber; en no estudiar. En no mejorarnos desde el saber y desde la cultura. “En el ámbito de la cultura; es aquí donde podemos encontrar a Clío, musa de la historia, siempre con un libro en las manos, ofreciéndonos el regalo de la conciencia histórica. Pero uno debe leer libros para llegar a conocerla y poder beneficiarse de sus dones”, afirma el filósofo Rob Riemen, desde “Para combatir esta Era… Consideraciones urgentes sobre el fascismo y el humanismo”.

Read the full article here. 

El filósofo y escritor neerlandés Rob Riemen ha declarado que enfrentamos una enorme crisis civilizatoria, enfatizando que “la esencia de la crisis de civilización es siempre una crisis de educación”, de humanidad. En su carácter de defensor vigoroso del rescate de valores trascendentales universales para superar las consecuencias del nihilismo, nos advierte sobre la decadencia del debate político-ideológico, el peligro del autoritarismo y el ascenso de la política radical en Europa y otras zonas del mundo. Hemos olvidado qué es la democracia, qué es la libertad y qué es la verdad. “Hemos perdido el sentido de lo que es universal, lo que significa que hemos perdido también la idea de unidad de la humanidad, de que todos somos seres humanos”. Hemos perdido “el arte de ser humanos” (título de uno de sus libros).

Read the full article here. 

Por eso, en su libro Nobleza de espíritu (Taurus, Barcelona, 2017) Rob Riemen se pregunta qué futuro le espera a la democracia y a la libertad política cuando la gente ya no reflexiona y, en lugar de obedecer a la razón, se deja guiar por la superstición, las emociones, la angustia, los deseos y la esclavitud. Más adelante, Riemen cita a Camus para quien transmitir el conocimiento de los valores, aclarar dudas, establecer distinciones, proteger el significado de los vocablos, no cambiará el mundo de la noche a la mañana, pero ya es todo un logro hacer ver al gran público que las mentiras son mentiras y que el poder y la fama no son capaces de elevar a verdad una falacia ni transmutar la verdad en cambio de opinión. Pero aquí falta el arraigo de un estricto sentido de exigencia cívica a los representantes públicos y está instalada una tolerancia hacia los abusadores, sobre todo si son de los nuestros.

Read the column here. 

Para Riemen, cultura y democracia son inseparables, y asocia el crecimiento de la ultraderecha a la pérdida de calidad del sistema educativo: “Holanda es un país pequeño y muy rico. Las cifras oficiales indican que el 25% de los jóvenes en mi país que tienen 15 años son oficialmente analfabetos. No saben leer, no pueden leer mi libro, ni Tolstoi, lo que sea. Solo Facebook, ese es el nivel máximo. Luego, cuando tuvimos las elecciones en noviembre, resultó que entre los jóvenes más del 60% habría votado por el Partido de la Libertad de Geert Wilders”.

Rob Riemen habla del “fracaso de la inteligencia” cuando ese vitalismo exagerado, de convicción político-religiosa contagia una fe mesiánica donde el individuo desactiva su propia facultad crítica debido a la embriaguez intoxicada de poder y resentimiento”.

Read the article here. 

Vedrana Rudan

Svi oko mene žele pobjeći. Službeno se u Hrvatskoj samoubije 800 ljudi, broj pada iz godine u godinu, ako je vjerovati hrvatskim statističarima. Koliko ljudi bježi iz Hrvatske glavom bez obzira ne znaju ni oni. Da sam deset godina mlađi, da sam deset godina mlađa…Mrmljaju moji prijatelji. Da sam ja trideset godina mlađa ostala bih ovdje jer sam sigurna da je svagdje na svijetu ovako kako je kod nas. Živimo u vremenu kad su sve maske pale. Naši nam se gospodari, ma gdje mi živjeli, podrugljivo kese jer znaju da su njihovi robovi opsjednuti borbom za goli opstanak.

Ne, ne želim otići iz Hrvatske što ne znači da nisam užasnuta zemljom u kojoj živim. Grozote koje nam se događaju iz dana u dan toliko su jezive da u njih ne možeš povjerovati. Banke su švicarskim francima uništile sudbinu 300 tisuća građana. Mi, bića odrane kože, ne dižemo revoluciju. Prestrašeno čučimo u “svom” stanu i čekamo da ga banka proda. Kad ga proda još uvijek ćemo joj biti dužni.

Veterani Domovinskog rata pred koji su dan odlučili uz pomoć dviju bombi u obliku plinskih boca dići u zrak centar Zagreba. Vlast je dečke ozbiljno shvatila. Razgovarat će s njima, razmotriti njihove želje i potrebe, učinit će sve da naši junaci odustanu od igre bocama. Pedesetak heroja držalo je čitav grad u klopci a 300 tisuća švicaraca ne mogu učiniti ništa.?!

Nije sve baš tako jednostavno. Veterana ima 500 tisuća i svi su naoružani. Doduše, njihov je minister rekao da on zna kako ima 150 tisuća lažnih veterana, ali…Fred Matić se, sigurna sam, boji da mu netko od veterana djeci ne prereže vrat. Ni ja na njegovom mjestu ne bih previše brbljala.

U jednim je novinama hrabra novinarka Helena Puljiz izračunala koliko nas koštaju lažnjaci. Milijarde eura. Nitko od nas se zbog toga nije uzbudio. Milijarde, milijarde. Bolje i to nego da domovinci opet krenu na Zagreb. A Heleni neka dragi Bog pomogne.

Nikad ne vrtim telefon da bih spasila nečiji život zato jer sam sigurna da moja lova neće stići do onoga kome treba. Kad se od mojih nekoliko kuna namiri država, pa neki od operatera, pa organizator akcije, siročetu na kraju lanca ne ostane dovoljno love ni za pogreb. Ovih mi je dana ipak palo na pamet da Agenciji za odgoj i obrazovanje pošaljem stotinjak kuna da bi organizirala Oskar znanja.

Oskar znanja je fešta na kojoj se najpametnijim hrvatskim klincima i klincezama uručuje kipić zato jer su uložili veliki trud da bi sebe iz obične hrvatske zvijeri pretvorili u plemenito biće puno znanja i vještina. Neki od njih postigli su uspjeh na domaćim takmičenjima, drugi na međunarodnima. Ali…Uručivanje oskara hrvatskoj pameti košta 150.000 kuna. Hrvatska pamet je preskupa.

Čudi me ta mladež. Da su zaista pametni kužili bi da im je ulaganje u znanje gubljenje vremena. Matematika, fizika, kemija, informatika…Imamo zagrebačkog gradonačelnika, suspektnog turbokriminalca, koji odlučuje o sudbini Hrvatske a kemijom se nikad nije zamarao. Imamo zadarskog gradonačelnika, suspektnog turbokriminalca, kome na putu do vrha fizika sigurno nije pomogla. Imamo predsjednicu Kolindu, gospođu opsjednutu ratom, stupanjem, navlačenjem NATO uniformi u svim bojama. Ovih je dana izjavila kako su ona i papa slični. “Samo ja ne perem okolo noge.”

I tako, teku naši hrvatski dani. Sa ekrana nam se rugaju opake njušketine. Pobjegla sam u knjige. Upravo čitam Roba Riemena i njegovu “Školu života”. Knjiga je zbirka intervjua sa pametnim ljudima. Otkrit ću vam tajnu. Bar jednom tjedno poželim vlastitim rukama udaviti Bandića, Kalmetu, Kolindu, direktore svake od hrvatskih banaka, predsjednika vlade, oporbe, sve te gnjuse koji su moj život i život svih mojih pretvorili u pakao. A onda pročitam da je Ismail Serageldin rekao:”Protivim se nasilju, osim u samoobrani kod ekstremne opasnosti. Tko dobro promisli, vidi da Gandhi ima pravo i da ‘oko za oko osljepljuuje’. Život me naučio da budem ponizan i da je sve što obogaćuje dušu i duh puno važnije od prolaznog materijalnog bogatstva.” Eto, ja se umjesto apaurinom drogiram Riemenom.

Čekaj malo. Serageldin je rekao da se protivi nasilju osim u samoobrani i kod ekstremne opasnosti. Mene napadaju, ja jesam u ekstremnoj opasnosti pa ipak ništa ne činim. Ja nisam pacifist, ja sam kukavica.